Данас је Свети Никола
Православна црква и њени верници славе Светог Николу, којег подједнако поштују и западни и источни хришћани. Свети Никола је у Србији једна од најчешћих слава и заштитник православних породица.
Светог Николу, једног од најватренијих заговорника хришћанске цркве и великог противника јеретичких учења у првим вековима хришћанске проповеди, данас обележава Српска православна црква и њени верници.
Светог Николу подједнако поштују и западни и источни хришћани, а у Србији је једна од најчешћих слава и заштитник православних породица.
Сматра се да сви православни Срби прослављају светог Николу, половина као крсну славу док су друга половина гости православних домаћина.
Српска православна црква обележава дан смрти светог Николе, чудотворца Мирликијиског који је рођен у граду Патари, у области Мире Ликијске, у време цара Валеријана.
Умро је 6. децембра 345. године (19. децембра по званичном грегоријањском календару), па тог дана сви хришћани дају помен светитељу.
Свети Николај, чије је име у грчком значењу - победитељ народа, сматра се у хришћанском свету победитељем добра над злом, који је као проповедник православног хришћанства у првим вековима имао највећи број присталица.
Хришћанске цркве славе такође и пренос моштију светог Николе које су 22. маја 1096. године пренесене из Патаре Мирликијске у Бари, где и данас почивају, и сматрају се местом на коме се срећу и на коме ће се помирити источни и западни хришћани и њихове подељене цркве.
Свети Никола је био заштитник српских краљева па су најстарије цркве њему посветили. У српским манастирима свети Никола се слика у одежди архиепископа, а међу најлепше представе спадају и сцене са Првог васељенског Сабора су у манастиру Дечани.
У српском православљу слава светог Николе пада у време Божићног поста па је обичај да се на славску трпезу износе посна јела.


